|
ИНФОРМАТОР СРПСКОГ ДРУШТВА:
Serbian Society Newsletter:
33, децембар 2005.
Година X, Информатор број 33, децембар 2005, страна 1
10 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА СРПСКОГ ДРУШТВА
|
 |
+ + + + +
Извршни одбор Српског друштва жели свим својим члановима и пријатељима срећан Божић и
Нову Годину
Мир Божији
Христос се роди!
+
|
|
Српско друштво се захваљује свим учесницима и пријатељима који су помогли јубиларну прославу десетогодишњице Српског друштва својим учешћем и посетом на успешном концерту "На плавом Дунаву", а посебно Маји Момчиловић Џордан за уметничку организацију и нашим спонзорима Деси и Вуку Хамовићу.
|
 |
| |
|
Концерт 'На плавом Дунаву' 9. октобар 2005.
Дунав: Помодрели Витез
Да ли сте некад осетили мирис Дунава? Ону арому у којој се крије дрвеће Шварцвалда, која носи звук бечког валцера, поглед пештанских лавова са моста или смех земунских рибара? Да ли сте некад застали и ослушнули како се у току те реке чују петроварадински тамбураши, или како звоне копља смедеревских бранитеља?
Статистике географа кажу да је Дунав дугачак 28 000 километара, да пролази кроз 10 земаља, преко 40 градова, да је најважнија и најпрометнија река Европе, да је главна артерија старог континента. Ипак, још нико није написао колико је заправо Дунав тежак. А тежак је колико сва срца случајних пролазника који су га икада видели, колико сви погледи заљубљених парова који су прошетали његовим крајевима, колико све песме које су икада о њему написане или отпеване, колико сенке свих бродова који су њиме запловили, колико и сви дунавски шарани… Дунав је тежак као читава Европа.
Његово рођење је у Немачкој, у Шварцвалду, и већ одатле овај отмени принц Европе почиње да заводи своје притоке, које не успевају да одоле његовим великим плавим очима, његовим снажним матицама и његовим именом које се као прљаво сребро топи у светлуцању воде. А он се прави важан и непрестано тера по своме. Његова највернија и најзаноснија љубавница је Сава, што му се цела поклања баш код Београда – где почиње брдовити Балкан.
Али Дунав није освајао само остале реке. Привлачио је и људе, и градове, и птице и бродове. У њега су заљубљени и Улм и Беч и Братислава, и Будимпешта, и Нови Сад, и Београд, и Смедерево и Букурешт и сви градови све до Црног Мора које га себично краде за себе.
И док векови пролазе, као ветар на обалама ове моћне реке, Дунав остаје веран једино самом себи. И чини се да све стране света почињу управо на обалама овог помодрелог витеза.
Октобар 2005. Никола Чобић
|
Франкфуртске Вести 11. октобар 2005.
Десетогодишњи јубилеј Српског друштва у Британији
Спектакуларном прославом пред више од пет стотина присутних, у елитном простору бивше катадрале Сент Џон у центру Лондона, Српско друштво у Британији прославило је (у недељу увече), десету годишњицу постојања.
Група српских уметника, са гостима из иностранства, два пуна сата водила је препуну салу обалама "Плавог Дунава" (назив приредбе), од извора у Шварцвалду до ушћа у Црно море.
Гост вечери, вундеркинд на виолини Мишел Лелемш, започела је потовање Дунавом Крајслеровим "Прелудијем"; пианиста Мина Милетић свирала је Бетовена, клавирски дует Маја Момчиловић Џордан и Марина Петровић - Стојковић изводиле су Брамса, а сопран Силва Вучковић певала је на музику валцера Јохана Штрауса.
Дунавом кроз Мађарску "пловила" је изванредни сопран Гордана Костић (клавирска пратња Мина Костић) аријом из опере Ференца Еркела "Банк Бан", а бугарском обалом Дунава водио нас је виолиниста Иво Станков опусом 16. из "Бугарске рапсодије Вардар" Панча Владигерева.
Кулминација јубиларне вечери био је флаутиста и композитор Никола Радан који је уз пратњу познатог аса и професора на базу Вршчанина (Вршац), Виктора Обшуста и свих осталих учесника, извео своје композиције "Низ обалу Дунава" и "Тихи ритуал плеса" (варијације на Глуво српско гламочко коло), да би крешендо био "Фантазија плавог Дунава" - колаж специјално компонована за ову прилику.
Српско друштво у Британији је добротворна организација скромних могућности и овако гала прослава јубилеја, на домак здања Вестминстерског Парламента и чувеног Биг Бена, а уз учешће толиког броја (12) уметника, не би могла бити организована да није било донација Десе и Вука Хамовића, сувласника српско - британске компаније за промет енергетицима.
10. октобар 2005. Дејан Лукић
|
| |
 |
The Blue Danube - Sunday 9th October 2005 St Jon's, Smith Square
The ticket announced 'The Blue Danube' and on an early autumn evening I settled back in my seat to enjoy the musical journey.
The first half offered a delightful mix of well known favourites. Performed with great feeling and enthusiasm, the pieces were well conceived and voyage was under way.
In contrast, after the interval we were presented with two innovative and new compositions by
a Serbian composer Nikola Radan. It isn't every night that one gets the chance to see and hear original compositions. The music was evocative and enchanting, producing pictures in sound of childhood experience and dreams.
Journey's end and the "Blue Danube Fantasy" completed an evening to remember.
All the performers, committed and spirited in ther music making were well supported by an equally enthusiastic audience. In fakt the evening nearly ended with an impromptu dance as the audience around me were toe - tapping and swaying to the rhythms of the encore pieces.
This was truly a relaxing musical journey, and a chance to explore and experience 'different cultures and their unambiguous connection' as invited.
October 2005 A F Romanov
|
СД ИНФОРМАТИВНИ И
САВЕТОДАВНИ ЦЕНТАР
ПОЛИТИКА, број 32997, петак, 16. септембар 2005.
ОТВОРЕН ИНФОРМАТИВНИ ЦЕНТАР У СРПСКОМ ДРУШТВУ У ЛОНДОНУ
Водич за Србе
Специјално за "ПОЛИТИКУ"
– Бесплатни савети стручњака на различите животне теме за 75.000 Срба на Острву
У просторијама Српског друштва у Лондону отворен је Информативни центар. Сваке среде од 19 до 21 час одржаваће се наредних 12 недеља предавања на различите теме којима би могло да се помогне нашим људима да се што боље снађу у Великој Британији.
Уводно излагање на Дејвс Роуду 33 – 35 одржала је Весна Петковић, један од оснивача удружења, а и данас је активна у организацији.
– С нама је српска етничка заједница први пут добила неку своју организацију на Острву. Почели смо рад 1995. у време санкција против наше земље. Прва акција, изложба којом је приказан хронолошки период од доласка Срба на Балкан до
1878. године, забрањена је због, како је схваћено, ширења некакве идеје експанзионизма. Покренута је медијска кампања која нам је користила да се чује о нама – подсетила је кратко поводом јубилеја на неке моменте Весна Петковић. – Сада наше удружење броји 850 чланова.
Процењује се да на Острву тренутно има 75.000 Срба. Многима ће добро доћи сазнања која ће им у Информативном центру експерти бесплатно давати. Обухваћене су разне животне теме. Започиње се наредне среде са школством, а биће речи о томе: како да се добију кредити и започне сопствени бизнис, купи или изнајми стан, чуће и правне савете, сазнати како да дођу до запослења или добију олакшице и државну помоћ (социјалну, дечји додатак, за пензионере)...
– Из искуства знамо да неки наши људи западају у безизлазне тешкоће, а довољан им је понекад само прави савет да из њих изађу – запажа Весна Петковић.
Информативни центар један је од показатеља да многи с правом доста очекују од новог руководства Српског друштва у Лондону на челу са председником Миливојем Брозичевићем и веома активним Управним одбором у коме су поред осталих Гордана Милер, Олга Гаковић, Даниел Варићак, Љиља Дејановић...
16. септембар 2005. Драгослав Вишњић
|
| |
|
Принчеви међу људима
ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА О РОМСКОЈ МУЗИЦИ НА БАЛКАНУ У СРПСКОМ ДРУШТВУ У ЛОНДОНУ
„Принчеви међу људима“
САБОР У ГУЧИ НА ПОЧАСНОМ МЕСТУ: Гарт Картрајт чита делове из своје књиге током књижевне вечери
Новозеланђанин Гарт Картрајт (41) представио је на књижевној вечери у просторијама Српског друштва у Лондону, граду у коме већ дуже живи, своју књигу „Princes amongst men“ („Принчеви међу људима“) о ромској музици на Балкану, штампану јуна ове године. Као новинар: „Тајмса“, „Дејли телеграфа“, „Гардијена“ (добио је 1995. посебну награду овог листа за писање о музици) и неких других дневника у Великој Британији, био је у прилици да обиђе и државе нашег полуострва.
– За многе су ти простори потпуна непознаница, а пуни су дивних људи и јединствене музике – рекао је Гарт Картрајт. – Пре две године био сам у Србији и искуства су у овој књизи, као и оно што сам доживео у: Румунији, Бугарској и Македонији.
Младолики аутор подсећа на узречицу да „победници пишу историју“, а једина област у којој цигани побеђују јесте музика и они су по његовом мишљењу у томе – европско племство.
 |
– Оно што су блуз и џез у Америци, то је ромска музика на Старом континенту. Има је у Шпанији и Русији, али у најизворнијем облику може се чути само на Балкану. Они, који су у историји били осуђени на тишину и улогу статиста, кроз звук долазе до пуног изражаја. Од најранијег детињства део им је живота и исказују своје мисли и осећања на тај начин. Та музика је страсна, истовремено радосна и крајње тужна.
Указује Гарт Картрајт да труба нема нигде такав звук као у Гучи. Амбијент тродневног Сабора дочарао је у првом делу књиге са много духа, тако да је у више наврата изазвао буран смех и аплаузе препуне сале у којој су се поред Срба окупили и: Енглези, Немци, Јапанци ...
|
Отишао је био и у Ниш до једног од „краљева“ циганске музике, Шабана Бајрамовића, био импресиониран његовим јединственим изгледом („грубих црта лица, дебелих усана, руку пуних тетоважа“) и гласом („може да се пореди само са највећим мајсторима блуза“), а разговор њих двојице међу голубовима које Бајрамовић гаји, има посебно место. Стигао је и до Владичиног Хана, где је био гост Бобана Марковића и његовог петнаестогодишњег сина Марка.
– Када бих опет отпутовао тамо пре свега бих волео да обиђем Румунију, Охрид и централни део Србије – помало носталгично констатовао је Гарт Картрајт.
Књига, за коју аутор тврди да је једина о музици Рома на Балкану, за сада може да се набави само на енглеском језику. Штампао ју је „Серпентс тејл“ („Serpent’s Tail“). Ускоро ће бити преведена на француски и веома извесно на јапански, али разговора на ту тему није било још ни са једним балканским издавачем.
9. новембар 2005. Драгослав Вишњић
Зиг дуо
Како ромска музика звучи дочарао је током књижевне вечери у Српском друштву Зиг дуо.
Сачињавају га Немица Гундула Груен, која свира виолину и Крагујевчанин Живорад Николић. Обухватили су звуком све просторе о којима је Гарт Картрајт писао.
Шабан Бајрамовић у Лондону
14.05.2006
ШАБАН БАЈРАМОВИЋ гостује у Лондону,
АСТОРИА, у организацији ГАРА ЕНТЕРТАИНТМЕНТА и уз подршку и сарадњу Српског друштва.
Улазнице у предпродаји
£15.00 а на дан концерта £18.00.
За све информације и куповину карата, можете се обратити Гордани Милер после 17ч на 020 7328 5993 / 07740 377 502
|
| |
|
Школа српског језика за одрасле
ШКОЛА НАШЕГ ЈЕЗИКА У ЛОНДОНУ СВЕ БРОЈНИЈА УЧЕНИЦИМА
Причај српски да те цео свет разуме
ОСМЕСИ СВЕ ГОВОРЕ: Предавач Снежана Обренковић – Олири (стоји друга с десна) и најредовнији ученици – Џозеф Рајт, Ричард Грифиц, Адријана Радојевић (стоје с лева на десно), Лиза Вир, Невена Поповић и Наташа Бојковић (седе с лева на десно)
ЛОНДОН
Причај српски да те цео свет разуме. Ове старе девизе придржавају се и неки Британци, барем судећи по школи нашег језика која се једном недељно одржава у просторијама Српског друштва у Лондону. На другој прозивци предавача Снежане Обренковић – Олири било је осам ђака као на првом часу, али су се појавили и нови ученици, тако да је учионица у Дејвс Роуду 33 – 35 већ помало тесна.
– Неки започну па прекину, али имамо окосницу од петоро слушалаца који су редовни и одлично напредују – указује Снежана Обренковић – Олири.
На вратима учионице прве су се појавиле сестре Наташа Бојковић и Невена Поповић. Обе су по оцу (Срђи), Српкиње, али нису знале ни речи матерњег или, када је реч о њима можда је боље рећи очинског језика.
– По рођењу сам полусрпкиња. Удала сам се за Србина. Учим језик због сопствене деце – открива Наташа.
Невена није удата, али размишља исто као сестра. Обема је, ипак, још увек лакше да причају на енглеском језику.
Други семестар похађа и Бразилка Адријана Радојевић. Њен супруг Жељко је Црногорац и у Будви летују, јер тамо имају стан.
– Ове године била сам сама са кћеркама, дванаестогодишњом Ларом и деветогодишњом Моником. Бојале су се како ћемо се снаћи без Жељка, али ми је ова школа много помогла па нисам имала проблема приликом куповине и осталих најнужнијих ствари.
|
Деца нам иду у Малу школу такође при Српском друштву – задовољна је Адријана Радојевић.
Док су лепшем полу мотив деца, двојица „ветерана“ Српске школе долазе из других побуда.
– Ричард Грифиц ради за Британску владу у области образовања због чега често иде у нашу земљу. Џозеф Рајт је интелектуалац, намерава да купи стан или кућу у Црној Гори па ће му српски језик добро доћи – рекла је Снежана Олири.
С обзиром да су сви изражавали само задовољство, питали смо их да ли постоји нешто што би могли да критикују и добили колективни одговор – граматика!
– Она им је стварно велика мука – образлаже Снежана Олири кроз осмех. – Прихватила сам да будем предавач пре годину дана на предлог претходног председника Српског друштва, господина Стоиљковића. Имам Кембриџову диплому за предавање енглеског језика странцима. Знам методологију рада, примењујем је на часовима српског, али је велики проблем наша граматика. Треба их само чути када се уплету у дуге реченице... Ипак, важно је да причају, да се ослобађају.
На часу су били још: Лиза Вир, Давид Петковић, Алекс Расковиц, Ричард Грифиц и Џозеф Рајт. Један од новајлија, Мајкл Риордан, ушао је у учионицу уз: „Добар дан“, а потом образложио:
– Имам пријатељицу у Београду, Александру Перишић. Кад год уђем у неки такси у вашем главном граду чујем да смо ми Ирци и Срби веома слични по менталитету. Рекао сам себи да нећу још једном да одем у вашу земљу, а да не знам бар нешто више од „Добар дан“ да кажем на српском.
Поред Школе српског језика за странце, у оквиру Српског друштва су и Мала школа „Полетарац“ за нашу децу од пет до дванаест година, као и по свему најстарија Школа енглеског језика за пензионере, која прославља десетогодишњи јубилеј.
Септембар 2005. Драгослав Вишњић
|
| |
|
Царица Милица у Ковентрују
Посета Ковентрију
Дана 9. септембра 2005. конзул наше амбасаде у Лондону господин Здравко Бисић , бивши председник Српског друштва господин Михајло Стојиљковић и моја маленкост - члан управног одбора Српског друштва смо решили да се одазовемо љубазном позиву господје Славице Стојисављевић и посетимо београдски братски град.
Тога дана је била традиционална прослава “Сестре Лејди Годиве” на којој нас је Славица представила раме уз раме са Јованком Орлеанком и другим великим женама светске историје, у пуном колору националне ношње царице Милице – супруге цара Лазара. Када јој је у крвавом боју на Косову 1389. погинуо супруг – цар Лазар, она је преузела бригу о тада малим синовима Вуку и Стефану.
Слузећи се мудрошцу и дипломатијом, успела је да оствари добар контакт са тадашњом Отоманском империјом. Успела је да сачува многе цркве и манастире, где се касније када је старији син Стефан стасао да преузме улогу владара, повукла из јавности и постала монахиња. Саградила је манастир Љубостињу. Била је обдарени поета и трагови њене инспирације су присутни у српкој литературе и дан-данас. Познате две песме су “Мајчина молитва” и “Туга удовице”. Умрла је 1405. али њен дух и данас живи и није чудо да је Славица изабрала њу да нас представи као “Сестру Годиву”.
“Сестре Годиве” је друштво које одржава традицију легендарне Годиве, енглеске господје из једанаестог века која је по предању одважно пројахала гола Ковентријем у знак протеста што је њен супруг, кнез Ковентрија, наметнуо становништву пореске терете. У страху да не виде богохулни призор становници града су се позатварали у куће и навукли капке на прозоре.
Једино Пипинг Том није могао да одоли искусењу да не види лепу Годиву и то баш као од мајке рођену. Радозналост је платио губитком вида – говори легенда.
|
На овогодишњем фестивалу – шарени карневал националних ношњи, музике, песама и игара из свих крајева света “Сестре Годиве” упутиле су позив представницима свих земаља да “доведу” по један значајни историјски лик из своје земље.
Славица Стојисављевић која у Ковентрију живи већ 14 година и ради у тамошњем саобрачајном музеју представља истински мост између Срба у овом делу Енглеске и Отаџбине. Интересантно је навести да је она сама сашила свој костим као и 14 прслука, блуза и кецеља како би опремила 14 енглеских малишана које је научила да играју наше коло и певају нашу песму.
Мени су сузе пошле и дуго сам се борила са њима када сам у пратећој поворци видела само Славициног супруга и два-три рођака поред нас троје горе наведених. Ми се следеће године спремамо да поведемо аутобус наших из Лондона када то већ не могу да подрже житељи Ковентрија и околних места, где их има довољно да се представимо достојанственије и бројније. Ти енглески малишани су добили позив од наше фолклорне групе “Растко” из Лондона да дођу и улепсају нашу црквену прославу Св. Сава са својом тачком.
9. септембар 2005. Гордана Милер
НАЈАВЕ БУДУЋИХ ДЕШАВАЊА У СРПСКОЈ ЗАЈЕДНИЦИ:
- Vesna Goldsvorti predstavlja svoju knjigu: "Cernobilske jagode" u Srpskom drustvu, 9. decembar 2005. u 19.30h
- Ucenici skole «Poletarac» idu na klizanje u organizaciji Srpskog drustva u Decembru.
- Docek Pravoslavne Nove Godine 2006
Petak, 13. januara 2006. od 20 do 02h
informacije na 020 7328 5993 / 07740 377 502
- Beogradska Zurka - Petak 10. februar 2006. u 20.00h; informacije na 020 7328 5993 / 07740 377 502
- Predstava «Lari Tompson» - u toku su pregovori, detaljna najava ce uslediti.
- Takodje se planira organizovanje folklorne predstave u zajednici sa Crkvom Sveti Sava u Londonu.
- U toku su pregovori za gostovanje Branka Kockice predstave za decu u organizaciji Srpskog drustva
|
| |
| |
СРПСКО ДРУШТВО
SRPSKO DRUŠTVO
THE SERBIAN SOCIETY
Registered Charity 1055901
33-35 Dawes Road, London SW6 7DT,
England, United Kingdom
tel: +44 (0)207 386 9725
fax: +44 (0)207 386 9725
office@serbiansociety.org.uk
www.serbiansociety.org.uk
Уредници Информатора Српског друштва су
Даниел Варићак и Миловоје Пале Брозичевић
Информатор Српског друштва се издаје у 1000 примерака и шаље се члановима и пријатељима Друштва бесплатно
Copyright © The Serbian Society / Српско друштво 2005
|
|