Архива‎ > ‎

ZAKON O REHABILITACIJI

поставио/ла Serbian Society 23.11.2010. 05:18


U Službenom glasniku Srbije na dan 17. aprila 2006 godine objavljen je Zakon o rehabilitaciji. Potreba za donošenjem ovoga zakona pojavila se odmah posle demokratskih promena u Srbiji od 5. oktobra 2000 godine. Naime, da bi se demokratija učvrstila bilo je neophodno suočavanje sa autoritarnom prošlošću i ukidanje ili ublažavanje nepravednih posledica autoritarnog režima gde god je to mogućno.

Tako se u prvom članu kaže da se mogu rehabilitovati svi koji su bez sudske ili administrativne odluke, ili sudskom i administrativnom odlukom donesenom iz političkih ili ideoloških razloga, lišeni života, slobode, ili nekih drugih prava. Dakle, svako ko je streljan ili zatvoren bez sudske presude ima pravo na rehabilitaciju kao i svi koji su osudjivani po političkoj osnovi. Zakon pokriva period od 6. aprila 1941 godine, tako da se može tražiti rehabilitacija za sve žrtve komunističkih progona izvršenih za vreme Drugog svetskog rata i nadalje. Žrtva progona bi trebalo da je imala prebivalište na teritoriji Srbije.

Zahtev za rehabilitaciju može podneti svako lice. Dakle, ne traži se srodstvo ili nasledna veza. To je zato što su mnoge porodice zatrte u toku gradjanskog rata, a poneka žrtva nije imala potomaka, pa bi ograničenjem kruga lica koja su ovlašćena da podnesu zahtev jedan broj žrtava ostao bez mogućnosti da bude rehabilitovan.

Zahtev za rehabilitaciju ne zastareva. Dakle, protek vremena ne ukida pravo na rehabilitaciju. To je važno, jer su se mnogi rodjaci, prijatelji i poznanici žrtve rasturili po svetu i pitanje je kada će saznati da je zakon donet. Dabome da ima i moralna strana, a to je da ne treba dopustiti da nevina žrtva ne bude rehabilitovana samo zato što je prošao izvestan broj godina od donošenja zakona.

Zahtev se podnosi okružnom sudu na čijem području podnosilac ima prebivalište ili okružnom sudu na čijem području je izvršen progon ili nepravda. Poželjno je da se uz zahtev podnesu dokumenta iz kojih se vidi opravdanost zahteva, a ako dokumenata nema, onda je pak dovoljno da se opiše progon ili nasilje. O zahtevu odlučuje veće od tri sudije. Kada sud usvoji zahtev, odluka ili presuda protiv rehabilitovanog lica se poništava od trenutka njenog donošenja. Takodje se nište i sve pravne posledice presude ili odluke, uključujući i kaznu konfiskacije imovine. Medjutim, ne sledi automatsko pravo na povraćaj imovine, jer zakon odredjuje da će se pravo na povraćaj konfiskovanih imanja urediti posebnim zakonom. Dakle, bez Zakona o denacionalizaciji nema vraćanja imovine. Medjutim, u očekivanju donošenja Zakona o denacionalizaciji potrebno je sprovesti postupak rehabilitacije i ishoditi odluku o poništenju kazne, kako bi se obezbedilo pravo na povraćaj konfiskovane imovine.

Već je donet veliki broj odluka o rehabilitaciji medju kojima je vrlo zapažena rehabilitacija Slobodana Jovanovića, naseg poznatog pravnika, istoričara i predsednika Kraljevske vlade u izbeglištvu u Londonu od januara 1942 g. do juna 1943g. Ukoliko u nekom slučaju Okružni sud odbije zahtev za rehabilitaciju, postoji pravo na žalbu Vrhovnom sudu Srbije. Sva imena rehabilitovanih lica se objavljuju u Službenom glasniku Republike Srbije.

Djurdje Ninković, advokat

www.ninkovic.co.yu

Stavovi koji se iznose u gorenavedenom tekstu odražavaju 
mišljenje autora i ne moraju se poklapati sa stavovima Srpskog Društva

Comments