Архива‎ > ‎

Denacionalizacija u Srbiji

поставио/ла Serbian Society 23.11.2010. 05:10

Na dan 30. marta 2007 godine Ministarstvo finansija je objavilo nacrt Zakona o denacionalizaciji.  Ovaj nacrt je vrlo opširan i sadrži 86 članova. Ovde ću istaći samo najbitnije stvari koje mogu biti od koristi starim vlasnicima i naslednicima oduzete imovine.

Komunisti su oduzimali imovinu na osnovu 41 zakona. Osnovna podela je na oduzimanje putem nacionalizacije i putem konfiskacije. Za imovinu oduzetu nacionalizacijom  bila je predvidjena isplata naknade. Medjutim, propisi koji bi regulisali visinu i način isplate naknade nisu nikada doneti, tako da ni naknada nije nikada isplaćena.

Konfiskacija je bila sporedna kazna koja je trebalo da ide samo uz zatvorsku ili smrtnu kaznu obično izricanu protivnicima komunističkog režima. Za imovinu oduzetu konfiskacijom nije bila predvidjena nikakva naknada.

Nacrtom Zakona o denacionalizaciji predvidjeno je vraćanje kako nacionalizovane, tako i konfiskovane imovine. Nacionalizovana imovina se vraća na zahtev vlasnika ili naslednika. Medjutim, da bi konfiskovana imovina bila vraćena, potrebno je da se sprovede postupak rehabilitacije nepravedno osudjenog lica kome je izvršena konfiskacija.

Denacionalizacija se prvenstveno vrši u vidu vraćanja iste ili druge imovine. Ako vraćanje imovine nije moguće vrši se naklnada u novcu, odnosno u obveznicama. Novčana naknada se može isplatiti odjednom vlasnicima ili naslednicima oduzete imovine koji imaju više od 65 godine života. U ostalim slučajevima se izdaju državne obveznice sa rokom dospeća od dvadeset godina. Obveznice će biti nominovane u dinarima, ali sa deviznom klauzulom, tako da će pratiti vrednost evra u slučaju da dinar devalvira. Obveznice će se isplaćivati u ratama svakih pola godine sa godišnjom kamatom od 2%. U punoj nominalnoj vrednosti moći će da se koriste kao depozit za odobravanje kredita, za isplatu poreze i za kupovinu državnih akcija i drugih hartija od vrednosti.

Obeštećenje u novcu će biti ograničeno na jedan milion evra po bivšem vlasniku, odnosno po jednoj nepokretnosti. Dakle, ako ima više naslednika oni svi skupa mogu dobiti najviše 1 milion evra. Ukoliko ima više suvlasnika na jednoj nepokretnosti, ti suvlasnici mogu zajedno dobiti najviše jedan milion evra. Takodje će se naknada umanjivati i to za iznose od 50,000 do 150,000 evra za 20%, a za iznose preko 150,000 evra za 30%. Vrednost imovine će se procenjivati na osnovu procene poreske uprave za prethodnu godinu.

Denacionalizacija obuhvata gradjevinsko zemljište, poljoprivredno zemljište, šume i šumsko zemljište, stambene i poslovne zgrade, stanove i poslovne prostorije i druge nepokretnosti. Takodje se vraćaju i pokretne stvari upisane u javni registar, kao i pokretne stvari od kulturnog, istorijskog ili umetničkog značaja.

Prema nacrtu zakona postupak denacionalizacije vode komisije za denacionalizaciju koje se nalaze u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu i Nišu. Žalba protiv odluke prvostepene komisije podnosi se Direkciji za restituciju u Beogradu.

Zahtev za denacionalizaciju podnosi se u roku od dvanaest meseci od dana stupanja zakona na snagu. Nadležni organ dužan je da donese rešenje o denacionalizaciji u roku od šest meseci od dana prijema urednog zahteva.

Interesantno je napomenuti da pravo na podnošenje zahteva imaju i ona lica koja iz opravdanih razloga nisu izvršila prijavu po Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine koji je donet 30. maja 2005 godine, a po kome je prijava mogla da se podnese najkasnije do 30. juna 2006. godine.

Teško je objasniti zašto Zakon o denacionalizaciji nije bio medju prvim zakonima koje je donela demokratska vlada posle 5. oktobra 2000 godine, a još teže objasniti zašto ovaj nacrt zakona još uvek nije pred srpskim parlamentom. Vlasnicima i naslednicima preostaje nada da neće proteći još sedam godine pre nego što zakon stupi na snagu.

U Beogradu, 3. septembra 2007. godine.

 

Djurdje Ninković
advokat

Web site: http://www.ninkovic.co.yu/

Comments