Ivo Andric - pisac i diplomata

U utorak 10.decembra 2002. u Srpskom drustvu obelezen je dan kada je Ivo Andric pre 41 godinu postao jedini jugoslavenski dobitnik Nobelove nagrade.

Tim povodom, pred ljubiteljima opusa ovog izvanrednog pisca, glumac Tihomir Stanic izveo je monodramu MOSTOVI - NA DRINI CUPRIJA. Ovaj komad su vestom dramaturskom obradom prva cetiri poglavlja romana Na drini cuprija  priredili Dr Ljiljana Mtkic-Popovic i Tihomir Stanic. U njemu je ponovo ispricana vecna prica o mrkotrpnom gradjenju mosta izmedju dve obale, Istoka i Zapada, radjanja i smrti, legende i istine. Dosledno postujuci Andriceve recenice, Stanic nas je ubedljivo vodio kroz pricu o Mehmed Pasi Sokolovicu, njegovoj cupriji i stradanju, a uverljivosti pripovedanja doprinela je i cinjenica da glumac vec samim izgledom na sveni podseca na Ivu Andrica.

Ovo vece, u ko-organizaciji Srpskog drustva i Ambasade SRJ u Londonu, otvorila je Neda Maletic kratkim osvrtom na Andricevu diplomatsku karijeru. Tokom 20 godina sluzbovanja u Ministarstvo vanjskih poslova Kraljevine Jugoslavije, Andric je boravio u desetak gradova Evrope, sto nije ometalo njegovu knjizevnu delatnost. Do 1935.godine objavio je svoje najznacajnije pripovetke. Za vreme sluzbovanja u Gracu, doktorirao je na tamosnjem univerzitetu. Godine 1937. postao je pomocnik Ministra spoljnih poslova, a 1939. poslanik Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Sa pocetkom nemackog napada na Jugoslaviju njegova se diplomatska karijera prekida. Vraca se u Beograd gde tokom rata zivi povuceno i pise. Po oslobodjenju objavljuje svoj najpoznatiji roman, Na Drini cuprija,  kao i Travnicku hroniku  i Gospodjicu .

Tihomir Stanic rodjen 1960. Akademiju Umetnosti zavrsio u Novom Sadu. Stalni clan glumacog ansambla Pozoriste Atelje 212. Igrao brojne uloge u pozoristu, nafilmu i televiziji: Oresta, Don Kihota, Don Zuana, Karlosa II Omadijanog, Dositeja Obradovica, Jovana Steriju Popovica, Branka Radicevica, Stevana Sremca, Milosa Crnjanskog, Borislava Pekica, Ivu Andrica, Kralja Aleksandra Obrenovica i mnoge druge

NM     10/12/'02

povratak

Nova knjiga Svetlane Porovic-Mihajlovic

Nasa stara poznanica i gosca, Ceca Porovic, obradovala nas je novim romanom, Poslednja tacka za kruznicu, koji je predstavila 03.12.2002. u Srpskom drustvu.

Sledeci isprepletene niti zivotnih prica, preskacuci hitro sa obala Portugalije do Beograda i nazad, knjiga nas vodi kroz licnu i porodicnu istoriju nekolicine junaka, obradjujuci univerzalne teme ljubavi, zivotnog izbora, putovanja i emigracije.

Naizmenicno citajuci odlomke iz nove knjige, i pricajuci o svom iskustvu u knjizevnom miljeu danasnje Srbije, Svetlana Porovic-Mihajlovic jos jednom je dodirnula tanane niti ljudskog prepoznavanja, i poklonila nam vece ispunjeno toplinom, autenticnom i iskrenom.

Caroliju veceri nehotice je pomogla i London Electricity - posto je nestalo struje, vece smo proveli uz svetlost sveca.

NM     3/12/'02

povratak

U ORGANIZACIJI SRPSKOG DRUSTVA I GARA ENTERTAINMENT-A

Knjizevno vece Mome Kapora

Svakako jedan od najugodnijih dogadjaja priredjen je u petak 25.10. u koorganizaciji Srpskog drustva i Gara Entertainment kada je u Velikoj Sali Doma Episkopa Nikolaja odrazano knjizevno vece naseg pisca, pripovedaca i umetnika Moma Kapora.

Pred oko 150 okupljenih, Momo je pleo zanimljive price i anegdote, a gospodin Misa Gavrilovic je u nekoliko navrata citao izvode iz Kaporovih knjiga "Blokada 011" i "Od istog Pisca". Svojim izuzetnim pripovedackim talentom, Momo Kapor je plenio posetioce, cesto izazivajuci naizmenicno smeh i tugu, ponos i nostalgiju.

Posle knjizevne veceri, posetioci su mogli da prisustvuju mini izlozbi likovnih radova gospodina Kapora. On je potpisivao svoje knjige i rado se druzio sa publikom i svakome jeposvetio par minuta da prozbori pokoju rec. Njegove price su iskreno pobudile osecaj nostalgije kod publike, jer su bile ispunjene opisima zivota u Srbiji, od srpskih obicaja i naravi, do srpskih kulinarskih specijaliteta. Razne zanimljive licnosti iz boemskog zivota Beograda bile su cesta tema, kao i zivot Srba u inostranstvu, u kojima su posetioci mogli da prepoznaju sebe.

Ovim prijatnim gostovanjem gospodina Moma Kapora ujedno su i zavrsene Oktobarkse veceri Beograda u Londonu. Momo Kapor je obecao da ce prvom sledecom prilikom ponovo doci u London i zadiviti nas svojim pricama koje nikoga ne ostavljaju ravnodusnim.

NC    25/10/'02

povratak

Vece sa Mirjanom Bobic - Mojsilovic

U cetvrtak, 19.septembra, u prostorijama Srpskog drustva, verbalno i vizuelno, zabavljala nas je nasa knjizevnica Mirjana Bobic-Mojsilovic. U prethodnoj reinkarnaciji Bobic-Mojsilovic bese novinar, i to od onih 'svecom trazenih' odgovornih zurnalista, ciji profesionalizam obuhvata obavezne dimenzije iskrenosti i prosvetiteljstva. Takva vrsta zrelog prilaza svom zanatu, naravno ne odgovara rezimsko-treniranim, cije se novinarstvo vazda svodilo na pustopasne novotarije i politicko prazne frazetine. A posto su uglavnom isti ljudi i dalje na vlasti, ni danasnja televizija nije iole superiornija. (Kao sta nas narod veli:"S glave riba smrdi").

Vrcavom, prepoznatljivo beogradskom terminologijom, Bobic-Mojsilovic je uspelada nam docara interni svet televizijskog novinarstva, sjaj i bedu jedne potencijalno izvrsne i korisne profesije, koja je na zalost prodala svoju violinu.

Sledila je zatim zanimljivaprica o njenim romanima i samo-izdavastvu. Odluka da sama izdaje svoje tekstove dovela je nasu goscu u dobro istorijsko drustvo: od Bajrona, Balzaka, Kiplinga, Virdzinije Volf, D.H.Lorensa, do Vilijama Blejka i jos sijaset izuzetno znacajnih pisaca.

Od trenutka kada zavrsen tekst dospe do ociju urednika (ili jos cesce do njegove fijoke), knjizevnici zavise od svojeglavosti izdavackih kuca, a to se uglavnom svodi nakomercijalni potencijal doticnog teksta. Pisac gubi gotovo svaku kontrolu. Zato nije iznenadjujuce sto pametni i talentovani spisatelji cesto usmeravaju svoju energiju pored pisanja, i prema stampanju sopstvenih knjiga. Za ljude koji su ikad sanjarili o svojoj knjizi, a nisu imali hrabrosti za takav korak, Bobic-Mojsilovic je bila vakcina protiv nedostatka smelosti. Viteski odlucna, duhovita i sarmantna, samaje izdala svoje knjige. One se sada stampaju u mnogobrojnim izdanjima, sto znaci da nasi ljudi i usred ovakve neimastine ipak i dalje kupuju knjige koje su pisane za generalnu publiku, a ne za saku kriticara (oni su uzgred potpuno ignorisali ove publikacije).

To sve takodje dokazuje, rece nam Bobic-Mojsilovic, da svako uz tezak rad i radoznalost o procesu izdavastva, moze postati uspesan pisac-izdavac. To je ne samo intelektualni, vec i praktican izazov.

Bravo, Mirjana!

SB     19/09/'02

povratak

Vasar na Parsons Green-u

PESNICKO VECE

Milica Duvnjak i Nikola Cobic

KAKO JE BILO? - MA PRVA LIGA!

Koncert Dj. Balasevica

Djoletov koncert, koji je 24.marta 2002. odrzan u Shepherd's Bush Empire, bio je, po opstem misljenju, pravi uspeh. 1200 posetilaca, nadahnuti izvodjac, talentovani muzicari, stvorili su atmosferu koja ce se pamtiti. Koliko god da smo se mi ovde uzeleli njega, vec po sletanju bilo je jasno da su se i Djole i bend uzeleli nas u Londonu. I pored svih problema i peripetija koji prate svaku organizaciju velikih kulturnih dogadjaja, elan nije jenjavao. U trenutku kada se pred blagajnom stvorio veliki red i kada se trazila karta vise, bilo je ocigledno da ce koncert ispuniti sva ocekivanja.
I krenulo je. Kontakt sa publikom bio je momentalan. Vec posle prvih nekoliko pesama, Djoleje izmamio i suze i smeh u publici. Stosovi su se nizali jedan za drugim, vracajuci nas u atmosferu zemlje iz koje smo otisli, neki pre mnogo a neki pre samo par godina. Na red smeha isao je red pesama, dobro poznatih velikom delu publike. "Lepu protinu kci", "Vasu Ladackog", "Slovensku" pevala je cela sala.
Bez obzira na generacijske razlike i nacionalnu sarolikost publike, muzika je pokazala da ne priznaje granice. Cak i nesrecna koincidencija da je Shepherd's Bush Empire imao da nam ponudi samo 24. mart kao slobodan termin za odrzavanje koncerta - dan koji ce zauvek u nasim secanjima ostati obelezen kao pocetak bombardovanja - imala je izvesnu simboliku. Kao sto rece Djole u jednoj od svojih pesama - "Ratovi prolaze, a ljudi eto ipak ostaju..."
Nazalost, 3 i po sata je bilo prekratko vreme za sve pesme koje je publika zelela da cuje. Koncert je morao da bude zavrsen u 11 uvece, i mi smo se dugim aplauzom oprastali sa Djoletom i pratecim muzicarima.
Do sledeceg susreta, nadamo se.

NM, SB    24/03/'02

povratak